Ništa mi ne pripada
jer ništa trajno nije.
Niti misli
niti osjećaji
nikakve senzacije.
Ništa mi ne pripada
jer ništa trajno nije.
Sve su to pokreti svjesnosti
u nekoj od faza ekspresije.
Ja. Ja samo sam svjedok.
Ja samo sam promatrač
misli, osjećaja i svih senzacija.
Ništa mi ne pripada
jer ništa trajno nije.
Ne vežem se.
Za ništa i nikog
za sve što pokretno jeste.
Izlazim.Izlazim iz polja koje niti vuče
odbijam ulogu
dovedena do iscrpljenosti.
Ništa mi ne pripada
jer ništa trajno nije.
Spoznaja. Nitko je ne zapisa.
“Što god da izvire, sve je prolazno”
Nastavlja i dalje
prolazno i biti.
Ništa mi ne pripada
jer ništa trajno nije.
Ne bacam. Ne bacam pred svinje bisere svoje.
ne ostavljam pozornosti prema pomičnosti.
Ništa mi ne pripada
jer ništa trajno nije.
Ostajem promatrač svega i svačega
u jednom trenu zadihana od mira
pitam se da li sam i ja samo jedna pojava.
Ništa mi ne pripada
jer ništa trajno nije.
Milost niotkuda odjednom me nahranjuje
nestaje izgubljenost
pravo mjesto ostaje.
Ništa mi ne pripada
jer ništa trajno nije.
nemam potrebu za prianjanjem
niti za borbom
kao ni za proganjanjem.
Ništa mi ne pripada
jer ništa trajno nije.
Ne opijaju me prolazni sokovi
ne remete me zloćešnjaci
svjedno mi je tko me voli
svejedno mi je tko me ne voli.
Ne tužim se na neuzvraćene ljubavi.
Ništa mi ne pripada
jer ništa trajno nije.
Ali, ono što mi pripada
tu je.
Ja prisutna i neopipljiva
tumaram otvoreno i odano dalje. Ništa mi ne pripada
jer ništa trajno nije.
25.05.2013 Emilija Herceg